U drugoj sekciji izlagali su svoje radove na engleskom jeziku: prof. dr Paulo Faustino, prof. dr Džon Keri, prof. dr Hose M. Alvares-Monsonsiljo, prof. dr Giljermo de Aro, prof. dr Havijer Lopes-Viljanueva, prof. dr Majk Fridriksen, doktorand Vadžia Močla, prof. dr Georg Curvakas, doc. dr Ekmel Gecer, viši predavač Madalina Balasesku, viši predavač, prof. dr Zvezdan Vukanović, dr Brinduša Armanaka, dr Natalija Rjabinska, prof. dr Dragana Novaković, doc. dr Katarina Zakić, doc. dr Ana Jurčić, prof. dr Valentina Marinesku, doc. dr Ramona Marinake, doktorand Nikolina Vrcelj, doktorand Predrag Marković, doktorand Anisa Imeri, Ivana Ercegovac.

Moderator je bio prof. dr Zvezdan Vukanović.

Paulo Faustino, redovni profesor na Porto univerzitetu u Portugaliji i predsednik Međunarodnog akademskog udruženja za menadžment medija, ukazao je na činjenicu da je već očigledan strateški trend probražaj klasičnog novinarstva, iz epohe masovnog komuniciranja, u komunikacioni biznis, čija je osnova potpuno novi koncept upravljanja komuniciranjem u izmenjenom medijskom i društvenom okruženju.

Profesor Džon Keri sa njujorškog Fordam univerziteta, promišljajući ekonomske i socijalne efkte novog medijskog okruženja u prvih 15 godina (n)ovog veka i milenijuma, izneo je tezu da zbog sve većeg oslanjanja na nove medijske tehnologije i, posebno, tzv. društvene medije, svaka kompanija, velika ili mala, na svoj način postaje i medijska kompanija.

Insprisani već klasičnom knjigom Džona Nezbita iz 1982. godine „Megatrendovi”, članovi istraživačkog tima sa Univerziteta „Kralj Huan Karlos” u Madridu, predvođeni profesorom Hoseom Alvares-Monsonsiljom, analizirali su globalne trendove povezane sa razvojem informatičke tehnologije u savremenosti. Pitanja koja su otvorili u vezi sa novonostatajućim informacionim društvom odnosila su se na: nove subjekte društvene moći, slobodu komuniciranja, društveni položaj „starih” masovnih medija, privatnost i bezbednost građana, radno i slobodno vreme, društvenu mobilnost pojedinaca i grupa, generacijski jaz i informacionu kao novu društvenu revoluciju.

Prema mišljenju Majka Fridriksena, profesora Humbolt škole u Berlinu i Univerzitet za medije u Štutgartu, prožimanje klasičnih medija i novih medijskih tehnologija direktno i indirektno utiče na funkcionisanje medijskih sistema. Posebno u zemljama sa ograničenom slobodom govora i medija. Društvene mreže i vesti koje se šire njima u sve većoj meri utiču na procese odlučivanja u ekonomiji i politici, ali i na dinamično menjanje kulturnog konteksta u društvu.

To su u svojim saopštenjima potvrdili profesori Ekmel Gecer, sa Sakarija univerziteta u Turskoj, Georg Curvakas, sa Aristotelovog univerziteta u Solunu, i Natalija Rjabinska, sa Civitas koledža u Varšavi.

Gecer je na vrlo ilustrativan način pokazao kako je korišćenjem društvenih mreža i tzv. „tviterizacijom vesti”, nasuprot delovanju klasičnih masovnih medija, posebno televizije, zaustavljen nedavni pokušaj državnog udara u Turskoj.

Profesor Curvakas analizirao je izborne efekte upotrebe različitih marketinških alata u okviru drštvenih mreža „Tvitera” i „Fejsbuka” od grčkih političira, zaključujući da bolje izborne rezultate postižu političke organizacije koje se u kampanjama oslanjaju na nove medije.

Natalija Rjabinska predstavila je rezultate istraživanja koji su se odnosili na oslobađajuću ulogu interneta u post-sovjetskim društvima, naglašavajući da stepen slobode u komuniciranju novim medijem ne zavisi samo od njegovih demokratskih potencijala nego i od društvenog, političkog i kulturnog konteksta u svakoj pojedinačnoj zemlji.

dragana-novakovic-sajt

faustino-sajt

zvezdan-sajt

© COPYRIGHT | MEGATREND UNIVERZITET

logo-footer

OSTANIMO U KONTAKTU: